Сремски Карловци, барокни град музеј са око 12.000 становника, смјештен је на обали Дунава у подножју Фрушке горе, надомак Новог Сада. Заузима значајно мјесто у историји као културни, духовни и политички центар, у вријеме Аустро-Угарске.

Сремски Карловци су сачували известан број важних грађевина из 18. века. Истичу се следеће грађевине:

Саборна црква Светог Николе изграђена је 1758. у стилу типичне барокне архитектуре; њен иконостас је насликао Теодор Крачун, а после његове смрти довршио га је Јаков Орфелин.

Црква увођења у храм пресвете Богородице, православни храм из 1746, садржи барокни иконостас који је сликао Димитрије Бачевић, један од најпознатијих сликара из Сремских Карловаца.

Зграда Патријаршије (1892—1894) настала је по нацртима архитекте Владимира Николића; њен стил је мешавина барокне и неоренесансне архитектуре.

У Капели мира је склопљен мир у Сремским Карловцима 26. јануара 1699, између Аустрије и њених савезника на једној страни и Турске на другој (на крају Великог бечког рата 1683-1699), уз посредовање Енглеске и Холандије.

Римокатоличка црква Светог Тројства изграђена је у току 1768. године.

Карловачка гимназија, изграђена крајем 18. века и поседује богату библиотеку са око 18.000 књига. Ово је најстарија школска библиотека у Србији.

Православна богословија у Сремским Карловцима је почела са радом 1. фебруара 1794., а основао ју је митрополит Стеван Стратимировић.

Фонтана четири лава, из 1799. саграђена да би обележила изградњу првог система канализације у граду.

Градска кућа, грађена 1808—1811, у стилу неокласичне архитектуре. Карловачки Стефанеум, из 1903. Ту се данас налази Институт српског народа и дијаспоре. То је најважнија међу архитектонским здањима с почетка 20. века су такође пројектована у стилу неокласике.

Карловачки Стефанеум, из 1903. Ту се данас налази Институт српског народа и дијаспоре. То је најважнија међу архитектонским здањима с почетка 20. века су такође пројектована у стилу неокласике.

Погледај мапу детаљније