ВИНАРСТВО
Виноградарство на Фрушкој гори је једно од најстаријих у Европи. На ове просторе винова лоза масовно се почела садити још за време римског цар Марко Аурелије Проб (од 276-282. године наше ере). Цар Проб терао је своје војнике да у слободном времену крче шуме и саде лозу. Историјски записи бележе да су га упрво због тога војници и свргли са престола.
Фрушкогорје се показало као богомдано поднебље, педолошки и климатски, изузетно повољно за узгој винове лозе. На то посебно благотворно утиче и близина Дунава. Искусни познаваоци вина знају да је за добијање доброг вина пресудно квалитетно грожа. Захваљујући природним условима становници Фрушкогорја постали су врсни виноградари и подрумари, а цео регион важан виноградарско-винарски центар.
Током Средњег века угледне винопије које су боравиле у Срему хвалиле су на сва уста фрушкогорска вина, нарочито карловачка. Библиотекар краља Матије Корвина у првој половини 15. века путовао је Сремом и записао да би било веома тешко наћи слична вина на целој Земљи. Фрушкогорска вина извожена су још у 15. веку у Чешку и Пољску. Курир аустријског цара, Антун Вранчић, 1553. године пио је више сремских вина, али му се највише омилило карловачко. Пратилац кнеза Лихтенштајна је 1584. године записао да бољег вина нема и да се маарска вина не могу ни мерити са карловачким. Немачки путописац Вилхем Таубе оценио је карловачка вина, сматрајући да она ништа не заостају за најбољим италијанским.
Ништа мање хвале за "сву силу" карловачког вина нису имали наш Доситеј и Вук Караџић, а тек Бранко Радичевић, Богољуб Атанацковић и Јован Јовановић Змај, који се овако захвалио једном пријатељу за набављено вино: "Хвала вам што сте ми утрли пута до карловачких подрума или лагума".
Књижевник и члан Бечке академије наука Захарије Орфелин је 1783. у Бечу штампао књигу са практичним саветима „Искусни подрумар“. Прокопије Болић, архимандрит манастира Раковац на Фрушкој гори, штампао је у Будиму 1816. први виноградарски приручник под називом „Совершен виноделац“.
Још у 18. веку виноградарство и винарство постали су једна од основних пољопривредних грана у читавом Срему.