За историју Сремских Карловаца се везује велики број људи значајних за ово место, али и за историју државе Србије - научници, државници, књижевници, уметници, политичари, војсковође...

Карловачки митрополити и патријарси Српске православне цркве од 1690. - 1920. године:

Арсеније III Црнојевић 1690-1706
Исаија Ђаковић 1707-1708
Софроније Подгоричанин 1710-1711
Викентије Поповић 1713-1725
Мојсије Петровић 1725-1730
Вићентије Јовановић 1731-1737
Арсеније IV Јовановић Шакабента 1737-1748
Исаија Антоновић 1748-1749
Павле Ненадовић 1749-1768
Јован Ђорђевић 1769-1773
Вићентије Јовановић Видак 1774-1780
Мојсије Путник 1781-1790
Стефан Стратимировић 1790-1836
Стефан Станковић 1837-1841
Јосиф Рајачић 1842-1861, од 1848. патријарх
Самуило Маширевић 1864-1870
Прокопије Ивачковић 1874-1879
Лаза Поповић 1877-1945
Герман Анђелић 1881-1888
Георгије Бранковић 1890-1907
Лукијан Богдановић 1908-1913

Друге личности:

Урош Кнежевић - српски сликар
Лукијан Мушицки - српски лингвиста, филозоф, писац
Илија Округић - католички свештеник и књижевник.
Максим Суворов - учитељ
Димитрије Анастасијевић Сабов - угледни српски трговац
војвода Стефан Шупљикац - војвода српски
Ђорђе Стратимировић - српски војсковођа
Бранко Радичевић - српски песник
Иларион Руварац - српски историчар, ректор Карловачке богословије, академик

Сремски Карловци су интересантни, јер готово свака кућа у центру вароши, има своју причу. Или је у њој рођен неко значајан за наш народ, или је у њој живео, или је ту било седиште неке важне националне установе. Најстарије и најлепше грађевине сачуване су на тргу Бранка Радичевића песника који је родни град овековечио у лирским песмама.У центру Сремских Карловаца је зграда прве српске гимназије из 1771. године, а две деценије касније основана је и прва српска духовна академија.

Погледај мапу детаљније