Биљке

Флора Фрушке горе је веома разнолика и специфична. На простору уже зоне Националног парка расте око 1000 врста биљака, а њихов укупан број, заједно са биљкама на простору заштитне зоне, прелази цифру од 1500 врста. Овако великом разноврсношћу Фрушка гора може да се пореди са много већим и вишим планинама у Србији.

Папратњаче (Pteridophyta) су заступљене са 15 родова (Anthyrium, Asplenium, Cheilanthes, Cystopteris, Dryopteris, Gymnocarpium и др). До сада је укупно забележено 32 представника ове групе биљака, од којих се 6 налазе на листи природних реткости Србије. Највећи родови суEquisetum (6 врста) и Asplenium (7 врста), а најчешће врсте на простору Националног парка су Dryopteris filix-mas, Polystichum aculeatum и Asplenium adianthum-nigrum.

Шумске заједнице су мешовитог или чистог састава. Монодоминантне шуме граде китњак, буква и понегде липа или граб, док у грађи дводоминантних шума најчешће улазе липа и буква, а ређе граб и китњак. Чисте букове, као и чисте грабове шуме ретке су. Климарегионални тип шуме на Фрушкој гори је шума китњака и граба са костриком Aculeato-Querco-Carpinetum из свезе Carpinion betuli illyrico-moesiacum, која стога заузима и највеће површине. Поред ње у вегетацији листопадних шума (Querco - Fagetea) значајно место имају и заједнице букве и липе - Tilio-Fagetum submontanum из свезе Fagion moesiacae.

У климазоналном погледу вегетација Фрушке горе припада шумостепи (Aceri tatarici - Quercion). Степска вегетација Фрушке горе класе Фестуцо - Брометеа представљена је специфичним флористички богатим заједницама из свезе Festucion rupicolae. Овај тип вегетације на Фрушкој гори у односу на типичне степе има мезофилнији карактер и више шумостепско обележје.

Услед вековног негативног антропогеног утицаја данас су површине под степама сведене на минимум и фрагментарно су очуване углавном на ободу планине.

Ливадска вегетација класе Molinio - Arrhenatheretea присутна је са више заједница различитих редова и свеза од којих значајније место имају долинске мезофилне ливаде свезе Arrhenatherion elatioris и ливаде из свезе Agropyro - Rumicion crispi, док су мочварне ливаде свезе Deschampsion caespitosae изразито ограниченог ареала. Све ливадске заједнице су секундарног порекла и настале су након крчења шума.

Мочварна и барска вегетација свеза Phragmition communis, Glycerio - Sparganion i Caricion gracilis, као и хигрофилне шуме свеза Salicion cinereae и Salicion albae налазе се углавном на нижим надморским висинама уз Дунав и веће потоке. Субмерзна и емерзна вегетација слатких вода (из свезе Potamion eurosibiricum), као и вегетација пливајућих цветница (из свезе Lemnion minoris), забележене су само у петроварадинском риту.

Животиње

Животињски свет Фрушке горе је веома богат и разноврстан.

Фауна бескицмењака (Invertebrata) је релативно слабо проуцена. Највише истраживане групе бескицмењака на Фрушкој гори су:Nematoda, Cl. Trematodes, Cl. Oligochaeta, Cl. Arachnida (Acarina), Cl. Crustacea (Copepoda i Isopoda,) i Cl. Insecta (Collembola, Coleoptera, Diptera, Hymenoptera i Lepidoptera). Детаљно и комплетно обрадене фамилије су Syrphidae и Culicidae из реда Diptera.

Фауна кицмењака (Vertebrata) је такоде разноврсна и, за разлику од бескицмењака, добро истражена. Рибе (Pisces) су присутне само са десетак алохтоних врста у вестацким акумулацијама, јер су потоци, иако веома бројни на Фрушкој гори, мали и нестални и у току лета цесто пресушују.

На Фрушкој гори је регистровано 23 врсте водоземаца и гмизаваца. Од тога 12 врста су представници Cl. Amphibia сврстаних у 6 фамилија и 7 родова (Salamandra, Triturus, Bombina, Hyla, Bufo, Pelobates i Rana) а 11 врста представници Cl. Reptlia, сврстаних у 6 фамилија и 9 родова(Emys, Anguis, Lacerta, Ablepharus, Podarcis, Elaphe, Coronella, Natrix i Vipera).

Извор информација НП Фрушка гора

Погледај мапу детаљније